AccueilPortaliFAQRechercherS'enregistrerMembresGroupesConnexion

Partagez | 
 

 Ata qe studjuan shqipen ne Beogradf

Voir le sujet précédent Voir le sujet suivant Aller en bas 
AuteurMessage
Perparimi
Admin


Numri i postimeve : 14009
Registration date : 30/04/2006

MessageSujet: Ata qe studjuan shqipen ne Beogradf   Ven 7 Juin - 8:44

ISTORIJAT KATEDRE ZA ALBANOLOGIJU NA FILOLOŠKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U BEOGRADU
90 GODINA ALBANOLOGIJE NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU
Prva inicijativa za učenje albanskog jezika u Srbiji javila se 1905. godine, kada je Beogradski univerzitet, koji je te godine iznikao iz Velike škole, doneo uredbu o uvođenju nastave "arbanaskog jezika i literature, koja bi imala biti poverena jednome lektoru". Nastavu je trebalo da vodi Žorž Meksi, profesor iz Atine, ali ova inicijativa nije se tada ostvarila. Postavši rektor Beogradskog univerziteta 1907. godine, poznati srpski naučnik Jovan Cvijić je u svojoj pristupnoj besedi istakao: "Osobito se prostrano, i većim delom novo, polje rada može ostvariti, kad započnu studije o etnografiji, jeziku i dijalektima Arbanasa i balkanskih Turaka. Naši lingvisti trebalo bi da izrade gramatiku i da skupe narodne umotvorine Arbanasa".


U okviru seminara Uporedna gramatika indoevropskih jezika na Filozofskom fakultetu školske 1920/21. uveden je predmet Istorija i gramatika albanskog jezika, što se smatra početkom albanologije na Beogradskom univerzitetu. Najveću zaslugu za to ima indoevropeista Henrik Barić, katolički Srbin iz Dubrovnika, koji je studirao u Gracu i Beču. On je prvi naučnik kod Srba koji je temeljno počeo da proučava albanski jezik. Seminar je ubrzo pokrenuo i časopis Arhiv za arbanašku starinu, jezik i etnografiju (1923-1926), koji je odmah privukao pažnju svetske naučne javnosti i stekao vrlo veliki međunarodni ugled. U njemu je sarađivao veliki broj poznatih domaćih i stranih naučnika.


Savet Filozofskog fakulteta je 30. maja 1925. godine doneo odluku da se osnuje Seminar za arbanasku filologiju, koji je poveren dr Henriku Bariću. Za honorarnog lektora za albanski jezik i književnost izabran je 1925. dr Dževad Korča, emigrant iz Albanije, bivši direktor gimnazije u Skadru. On je školske 1927/28. držao "Kurs arbanskog jezika za početnike", posle čega je napustio Beograd. Zbog nedostatka sredstava, kao lektor - volonter izabran 1935. godine Vojislav Dančetović, Srbin sa Kosova, koji je te godine diplomirao romanistiku u Zagrebu, a znao je dobro da govori albanski jezik. Zbog političko-istorijskih okolnosti Seminar je ukinut 1937. godine.


Posle Drugog svetskog rata, Seminar je obnovio rad školske 1948/49, kada je za predavača za albanski jezik izabran Vojislav Dančetović, pošto profesor dr Henrik Barić politički nije bio podoban za nastavu. Za asistente 1950. godine izabrani su Idriz Ajeti i Anton Četa, Albanci s Kosova, koji su diplomirali romanistiku na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kasnije su obojica postali vrlo ugledni albanski naučnici na Kosovu. Predavač Vojislav Dančetović izabran je za profesora 1958. kada je na Filozofskom fakultetu odbranio doktorsku tezu: "Deminutivni sufiks imenica u albanskom jeziku".


Posle osnivanja Filološkog fakulteta u Beogradu 1960/61. godine, Seminar za albanologiju nastavio je rad kao Odsek za albanski jezik i književnost, koji je vodio prof. dr Vojislav Dančetović. Posle njegove smrti, godinu dana je 1974. šef Odseka bio profesor Balkanistike dr Momčilo Savić, koji je jedno vreme predavao Istoriju albanskog jezika. Zatim je za šefa Katedre za albanologiju izabran prof. dr Halit Trnavci, folklorista, koji je na tom fakultetu 1970. odbranio doktorsku tezu: "Motiv o sestri i mrtvom bratu u usmenoj književnosti balkanskih naroda". Za potrebe nastave na toj katedri do 1990. godine bili su angažovani profesori sa Univerziteta Kosova, prof. dr Ljatif Muljaku, za predmet Albanski jezik, i prof. dr Ljatif Beriša, za Albansku književnost. Ta praksa je prekinuta 1991. zbog zaoštravanja političke situacije na Kosovu.


Lektori za savremeni albanski jezik bili su Remzi Nesimi, Halit Trnavci, Đustina Šuška, Remzije Ajeti, a danas je Nailje Malja Imami.


Od 1994. do 1999. predmet Savremeni albanski jezik predavala je docent dr Đustina Šuška, koja doktorirala na Univerzitetu u Tirani (Albanija). Od školske 2003/04. nastavu iz predmeta Istorija albanskog jezika sa dijalektologijom drži profesor dr Vanja Stanišić, koji je na Filološkom fakultetu magistrirao 1990. iz oblasti albanskog jezika: "Dosadašnja proučavanja srpskohrvatsko-albanskih jezičkih odnosa", a 1992. na istom fakultetu odbranio je doktorsku tezu "Fonološka osnova balkanskih jezika i njihova grafička forma". Dr Đustina Šuška i lektor Remzije Ajeti raskinuli su radni odnos sredinom 1999. godine.


Počev od 2007. godine Filološki fakultet je uspostavio saradnju sa Albanijom, odakle su došla dva gostujuća profesora Stefan Čapaljiku i Primo Šlaku, i za lektora, pesnikinja Ledija Duši. U maju 2010. godine predavanja iz tih predmeta držali su profesori sa Univerziteta "Luiđ Gurakući" u Skadru Tef Topali i Alfred Čapaliku, a u školskoj 2010/2011. godini, po sporazumu o saradnji između Srbije i Albanije, za te predmete angažovani su profesori sa Univerziteta u Tirani dr Avni Dželjilji i dr Adem Jaklari. Strani lektor za albanski jezik od 2009. godine je Adeljina Čauši.


Do sada je na ovoj Katedri, ranije Odseku, diplomiralo oko 400 studenata, a od 1958. godine i više desetina je magistriralo, među kojima ugledni univerzitetski profesori i književnici na Kosovu Ramiz Keljmendi, Demuš Šalja, Mehdi Bardhi, Hilmi Agani, Besim Bokši, Gani Luboteni, Ljatif Muljaku, Fahredin Gunga, Enver Đerćeku, Din Mehmeti i dr., kasnije ugledni naučnici, profesori i kulturni radnici Kosova.


Danas članovi katedre su prof. dr Vanja Stanišić, asistent mr Merima Krijezi, viši lektor za savremeni albanski jezik Nailje Malja Imami, i stručni saradnici doktorandi Ana Sivački i Valjdete Osmani. Bibliotekar katedre je mr Dragoljub Đokić. Sekretar mr Ćiro Ćirović.


Biblioteka Katedre za albanski jezik i književnost bila je nekada vrlo bogata knjigama na albanskom jeziku. Krajem 1947. godine biblioteka je dobila veliki broj knjiga i časopisa iz Tirane, a 1949. godine u biblioteku tadašnjeg Albanskog seminara prenete su knjige i časopisi koje je u periodu 1945-1948. slala Nacionalna biblioteka Albanije tadašnjem Kulturnom društvu Jugoslavija-Albanija u Beogradu. Nakon zaoštravanja međudržavnih odnosa između Jugoslavije i Albanije prekinuta je ova saradnja. Nabavka novih knjiga i časopisa na albanskom jeziku štampanih na Kosovu bila je redovna do kraja 80-ih godina XX veka. Prilikom posete Beogradu 2007. godine, ministar spoljnih poslova Albanije, Ilir Meta poklonio je biblioteci Katedre za albanski jezik oko 50 novih knjiga o albanskom jeziku i književnosti. Od letnjeg semestra akademske 2010/2011 godine, vršilac dužnosti šefa katedre je prof. dr Aleksandra Vraneš.


Na studije albanskog jezika i književnosti svake godine upisuje se oko 15 studenata.

Nailje Malja Imami.........
...............
Revenir en haut Aller en bas
Voir le profil de l'utilisateur http://diskutime-shqiptare.fr-bb.com
 
Ata qe studjuan shqipen ne Beogradf
Voir le sujet précédent Voir le sujet suivant Revenir en haut 
Page 1 sur 1

Permission de ce forum:Vous ne pouvez pas répondre aux sujets dans ce forum
 :: sport-
Sauter vers: