AccueilPortaliFAQRechercherS'enregistrerMembresGroupesConnexion

Partagez | 
 

 si krijohet bomba atomike

Voir le sujet précédent Voir le sujet suivant Aller en bas 
AuteurMessage
Perparimi
Admin


Numri i postimeve : 14009
Registration date : 30/04/2006

MessageSujet: si krijohet bomba atomike   Ven 20 Jan - 17:52

mozaik

Si bombė atomike reale

Nė mes tė javės sė kaluar, Irani me uzinėn e saj nuklearanih hequr vulėn e Agjencisė Ndėrkombėtare tė Energjisė Atomike, dhe kėshtu e bėri hapin e parė drejt rivendosjen programin e saj nuklernaog - nė fakt qeveria obobaćivanju uranijuma.Iranska nuk ėshtė paguar shumė vėmendje prosteste e gjithė bota - argumnetima saj ėshtė se energjia bėrthamore do tė pėrdoret pėr qėllime civile.

central bėrthamor nė Isfahan, Iran

central bėrthamor nė Isfahan, Iran

2 dhe 3 shkurt odražaćee seancėn e jashtėzakonshme Medjunrdne Agjencia e Energjisė Atomike nė selinė e saj nė Vjenė, ku ai duhet tė vendoset nėse i gjithė rasti tė izensen para Kėshillit tė Sigurimit tė OKB-sė.

Megjithatė, pyetja ėshtė se nė ēfarė baze mund tė konstatohet se Irani ėshtė duke pėrdorur potencijlae tij bėrthamor tė vėrtetė dėshiron tė pėrdorė ekskluzivisht pėr qėllime paqėsore dhe pėr bėrjen e bombės atomike

Nėse njė vend do tė ndėrtojė njė bombė atomike ka nevojė pėr atė para se tė gjithė tė gjithė pas: materialit bėrthamor qė mund tė shqyer dhe tė pėrdoret pėr armė - atė uranium apo plutonijum.Jer nė qoftė se nė njė vend tė gjejnė plutonium tė mjaftueshėm ose uranium, duke filluar njė zinxhir rekacija- do shpėrthimi bėrthamor. Ekspertėt si GEC Nojnek nga Instituti i Kėrkimeve pėr Paqe dhe bezbdnosnu i politikės nė Universitetin e Hamburgut flasin pėr masė kritike qė duhet tė plotėsohen:

"Tė gjithė horizonti i ēfarė lloji i bombės ėshtė, fuqia e saj destruktive dhe design - ajo merr 20-50 kg uranijuma.A deri nė plutonium ėshtė e mjaftueshme pėr 6-8 kilograma.U thelb, pėr tė bėrė armėt e nevojshme Madhėsia material mė pak baseballs ose grejapfruta mėdha. Pra, nuk ėshtė e nevojshme njė shumė e materialit pėr tė bėrė njė bombė mė shkatėrruese se ai ka rėnė nė Hiroshimė. "

Bomba atomike ėshtė nė thelb njė ndėrtim tė thjeshtė.

Ai pėrbėhet nga shufra uraniumi i cili pikėrisht pėrshtatet nė cilindėr, i cili ėshtė gjithashtu i uraniumit.

Asnjė nga kėto, atėherė nuk ka bar as cilindėr nuk ka masė kritike dhe nuk mund tė shpėrthejnė nė vetvete.

Pėr Shpėrthimi ndodhi kėrkon njė ēakmak, ēakmak kimikisht qė ka rėnė shufra nė cilindėr. Kjo e tejkalon masėn kufizim krične dhe shpėrthen bombė.

Tinguj tė thjeshtė.

Por nė praktikė, bombė pravljnje atomike ėshtė njė pėrpjekje e komplikuar.

"Njė vend qė dėshiron tė bėjė njė bombė atomike duhet sė pari shkatėrrimin e teknikave tė caktuara, duhet tė kryhet pas hetimeve. Dhe, nė qoftė se keni nevojė pėr njė armė tė besueshme bėrthamore, atėherė ju duhet tė kryejė analizat. Vende si India dhe Pakistn testuar armėt e tyre nukelrano 1998. Ushtria gjithmonė dėshiron tė dijė nėse me tė vėrtetė punon armė. Ajo duhet tė jetė prodhuar mbushje qė i pėrshtatet saktėsisht lloje mjaft tė caktuara tė raketave kanė nosača.To tashmė hapat e ardhshėm nė zhvillimin oružja.A nėse dėshiron mė shumė armė bėrthamore, ėshtė e nevojshme qė tė ketė njė kapacitet tė prodhimit. "

Megjithatė, hapi i parė dhe mė i vėshtirė ėshtė - pėr tė marrė uranium apo plutonium qė mund tė pėrdoret pėr armė .Pėr problemit tė uraniumit ėshtė se nė gjendjen e natyrės nuk mund tė pėrdoret - pasi ajo nuk mund tė jetė njė armė e vėrtetė, sepse ajo pėrbėhet nga dy lloje tė ndryshme:

99.3 pėr qind e uraniumit natyral bėn uraniumit 238 dhe kjo ėshtė njė version relativisht e qėndrueshme e cila ėshtė shumė e vėshtirė pėr tė grisur dhe se nuk mund tė pėrdoret pėr prodhimin e shufrave as cilindra. material Lufta ėshtė uraniumi 235 dhe nė uraniumit natyral ka vetėm gjurmė, 0.7 pėr qind.

Kjo do tė thotė se pėr njė bombė atomike tė nevojshme pėr tė rritur pėrqendrimin e uraniumit 235 - Ekspertėt flasin pėr procesin e pasurimit uranijuma.Taj zhvillohet nė bimė komplekse tė cilat quhen tjerr.

Centrifuga rradhės nė shpejtėsi tė jashtėzakonshme mijėra herė nė sekondė. Vendimtare nė kėtė proces ėshtė se uraniumi 238 pak tė rėnda se uraniumi 235. Kėshtu, nė njė uraniumit Centrifuge 238 mbledh nė pjesėn e jashtme, ndėrsa 235 tė mbetet uunutršnjem punojnė - nė ēdo rast njė ndarje. Dhe vetėm nėse centrifuga kohė tė mjaftueshme pėr tė pėrzėnė merr pėrzierje kėrkuara - 10 pėr qind e uraniumit 238 dhe 90 pėr qind uranjiuma 235.Visoko pasuruar uranium - edhe ekspertin e quajtur kėtė pėrzierje -može tė pėrdoret pėr armė.

Dhe bėrthamore tė tjera tė eksplozivėve, plutonium, nuk ėshtė e lehtė pėr tė marrė:

"Nėse uraniumit, e cila ėshtė pėrdorur ndryshe si lėndė djegėse nė reaktorėve, tė vendosura nė njė reaktor, dhe pastaj tė vėnė nė reaktorin nė punė vetėm njė kohė tė shkurtėr - atėherė nė reaktorin grorivu merr plutinijum. Plutoniumin ėshtė nėn odredjenm islovima mund iskosritit pėr tė bėrė bomba atomike. "

Por problemi ėshtė se plutoniumi duhet tė jenė tė ndara nga elementet djegur tė karburantit dhe pėr kėtė ėshtė e nevojshme pėr shkatėrrimin e teknikės komplikuar.

Nė ēdo rast - vendet qė pėrdorin energjinė bėrthamore pėr qėllime civile nė prednsot thotė Gec Nojnek:

"Vendet qė kanė infrastrukturė tė gjerė bėrthamore, tė cilat pėr kėtė arsye kanė pasurimin e uraniumit TEHNOGAMA dhe pėrpunimin e plutoniumit mund, nė parim, pėr tė prodhuar material pėr bombe.To atomike do tė thotė se vendet qė kanė teknologji bėrthamore civile kanė aftėsinė pėr tė prodhuar armė bėrthamore. Por, kėto vende janė angazhuar pėr ta bėrė kėtė - Marrėveshjen pėr mospėrhapjen e armėve bėrthamore ".

Agjencia ndėrkombėtare pėr energji bėrthamore -



MOZAIK

[size=35]Kako se pravi atomska bomba[/size]
Sredinom prošle sedmice Iran je sa svojih nuklearanih postrojenja uklonio pečat Medjunarodne agencije za atomsku energiju i time učinio prvi korak ka obnavljanju svog nuklernaog programa – zapravo obobaćivanju uranijuma.Iranska vlada ne obraća preveliku pažnju na prosteste širom sveta – njen argumnet glasi da nukleanu energiju želi da koristi u civilne svrhe.

Nuklerano postrojenje u Isfahanu, Iran

2 i 3 februra odražaćee se vanredna sednica Medjunrdne agencije za atomsku energiju u njenom sedištu u Beču na kojoj bi trebalo da se donese odluka da li će čitav slučaj biti izensen pred SB UN.
Medjutim, postavlja se pitanje na osnovu čega se može utvrditi da Iran svoje nuklearne potencijlae zaista želi da koristi isključivo u mirnodopske svrhe ili radi na pravljenju atomske bombe
Ako neka zemlja hoće da napravi atomsku bombu potrebeno joj je pre sve svega sledeće: atomski materijal koji može da se cepa i koristi za oružje - dakle uranijum ili plutonijum.Jer ako se na jednom mestu nadje dovoljno plutonijuma ili uranijuma, počinje lančana rekacija- dešava se nuklearna eksplozija. Stručnjaci kao što je Gec Nojnek sa insituta za istraživanje mira i bezbdnosnu poltiku univerziteta u Hamburgu govore o kritičnoj masi koja se mora dostići:
[size=17]«Sve s obzorom o kojem tipu bombe se radi, njenu razornu snagu i dizajn - potrebno je od 20 do 50 kilograma uranijuma.A što se tiče plutonijuma dovoljno je od 6 do 8 kilograma.U suštini , za pravljenje oružja potrebano je materijala veličine manje bejzbol loptice ili veceg grejapfruta. Dakle, nije potrebno mnogo materijala, da bi se napravila bomba razornija od one koja je bačena na Hirošimu.»

Atomska bomba je u principu jednostavne gradje.
Sastoji se od uranijumske šipke koja tačno pasuje u cilinder koji je takodje od uranijuma.
Ništa od toga, dakle ni šipka nitii cilinder ne poseduju kritičnu masu i ne mogu da eksplodiraju samo od sebe.
Da bi doslo do eksplozije potreban je upaljac ,hemisjki upaljac koji ispali šipku u cilindar. Time se prelazi se granica krične mase i bomba eksplodira.
Zvuči jednostavno .
Medjutim u praksi ,pravljnje atomske bombe je komplikovan poduhvat.
«Zemlja koja hoće da pravi atomsku bombu mora prvo da raspolaže odredjenom tehnikom, mora da vrši istražavanja. I ,ako se hoće pouzdano nuklearno oružje onda se moraju vršiti testovi. Zemlje kao Indija i Pakistn testirale su svoje nukelrano oružje 1998. Vojska uvek hoće da zna da li njeno oružje zaista funkcioniše. Mora se proizvesti bojeva glava koja tačno odgovara sasvim odredjenoj vrsti rakete nosača.To su već sledeći koraci u razvoju oružja.A ako se želi više nuklearnog oružja ,potrebno je imati proizvodne kapacitete.»
Ipak, prvi i najteži korak je – dobijanje uranijuma ili plutonijuma koji mogu da se koriste za oružje .Kod uranijuma problem leži u tome što on u prirodnom stanju ne može da se koristi - od njega ne može da se pravi oružje jer se sastoji od dve različite vrste:
99,3 odsto prirodnog uranijuma čini uranijum 238 i to je jedna relativno stabilna varijanta koju je veoma teško cepati i koja se ne može koristiti ni za proizvodnju šipki niti cilindara. Vojni materijal je uranijum 235 a njega u prirodnom uranijumu ima samo u tragovima, 0,7 odsto.
To znači da je za atomsku bombu potrebno povećati koncentraciju uranijuma 235 – stručanjci govore o obogaćivanju uranijuma.Taj proces se odvija u kompleksnim postrojenjima koje se zovu centrifuge.
Centrifuge rotiraju ogromnom brzinom više hiljada puta u sekundi. Odlučujuće za ovaj proces je to da je uranijum 238 nešto malo teži od uranijuma 235. Tako se u centrifugi uranijum 238 skuplja u spoljnom delu dok 235 ostaje uunutršnjem delu – u svakom slučaju dolazi do razdvajanja. I samo ako je centrifuga dovoljno dugo u pogonu dobija se potreban mešavina – 10 procenata uranijuma 238 i 90 procenata uranjiuma 235.Visoko obogaćeni uranijum – tako se stručno zove ove mešavina –može da se koristi za oružje.
I drugi nuklearni eksloziv, plutonijum, nije lako dobiti:
«Ako se uranijum ,koji se inače koristi kao gorivo u reaktorima, stavi u reaktor, i potom rekator stavi u pogon samo na kratko – onda se u grorivu reaktora dobije plutinijum. Taj plutonijum se pod odredjenm islovima može iskosritit za pravljenje atomske bombe.»
Ali problem je što se plutonijum mora odvojiti od sagorelih gorivnih elemenata i za to je potrebno raspolagati komlikovanom tehnikom.
U svakom slučaju – zemlje koje koriste nuklearnu energiju u civilne svrhe su u prednsoti, kaže Gec Nojnek:
«Države koje raspolažu rasprostranjenom nuklernom infrastrukturom ,koje dakle poseduju tehnogiju obogaćivanja uranijuma i prerade plutonijuma mogu u principu da proizvode materijal za atomske bombe.To Znači da zemlje koje raspolažu civilnom nuklernom tehnologijom imaju mogućnost da proizvode nuklearno oružje. Ali, te zemlje su se obavezale da to ne čine – sporazumom o ne širenju nuklearnog naoružanja.»
Medjunarodna agencija za nuklernu energiju - IAEO preuzela je zadatak da konroliše da li se dotične zemlje pridržavaju ugovora. Njeni inspektori redovno prate rad reaktora i ostalih nuklaernih postorjenaj.jer, spolja se ne može videti da li se nukelrano postrojenje korsti u cvilne ili vojne svrhe – to nije moguće videti čak ni najmodernjim špijunski mstatlitima.
«Sateliti nikada ne mogu da dobiju kompletnu sliku o onome što se dešava na tlu.Ali ,sateliti mogu da budu veoma korisni kada se radi o praćenju izgradnje ili puštanju u pogon odredjenih nuklearnih postorojenja.Oni jesu od velike pomoći ali ne rešavaju problem.Za to su neophodni ljudi na tlu , inspektori medjunardone agencije za atomsku energiju.»
[/size]
Revenir en haut Aller en bas
Voir le profil de l'utilisateur http://diskutime-shqiptare.fr-bb.com
Perparimi
Admin


Numri i postimeve : 14009
Registration date : 30/04/2006

MessageSujet: Re: si krijohet bomba atomike   Ven 20 Jan - 17:55

Sve sto ste ikada zeleli znati o nuklearnim oruzjima ************
-----------------------------------------------------------------------------
preveo kreator
=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=
1. Pomocne definicije
2. Osnove detonacije bombe
3. Menhetn projekat ( Manhattan Project )
4. Fat Man bomba
5. Udarne zone
-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=-=

1. Pomocne definicije
---------------------

Uranijum 235


Uranijum 235 je metal koji se upotrebljava u atomskim bombama koje se koriste
fisijom da bi eksplodirale. On je apsolutno identican u svom hemijskom sastavu
sa U 238, koji cini vecinu kompozicije metala Uranijuma. Uranijum nije samo
radioaktivan, vec je i poslednji prirodno dobijeni element u periodnom sistemu
elemenata.

Uranijum 238

Uranijum 238 je ono od cega je 99% metala Uranijuma sagradjeno. Ima isti
hemijski sastav kao U 235, ali U 238 je neupotrebljiv u reakciji atomske
fisije u bombi, ali ako je postavljen u nuklearni reaktor, vremenom se menja
u Plutonium 239, koji se moze upotrebiti za bombu na principu fuzije.

Plutonijum 239

Plutonijum 239 je vestacki dobijen elemenat, koji se koristi za fuziju u
nuklearnim oruzjima. Nalazi se na dva mesta dalje od Uranijuma u periodnom
sistemu, i stabilniji je od drugih vestackih elemenata, zato sto je po sastavu
jako blizak Uranijumu. Plutonijum 239 moze biti stvoren u akceleratorima
cestica, ali se cesce dobija postavljanjem Uranijuma 238 u nuklearni reaktor,
na neodredjeno vreme. ( NSA tajna ). Tokom ovog vremena Uranijum se pretvara
u Plutonijum, i spreman je za pravljenje nuklearnih oruzja.

Fisija

Fisija je u osnovi deljenje atoma u 2 atoma, pri cemu se oslobadja toplota
i energija.

Fuzija

Fuzija je spajanje dva ili vise atoma, pri cemu se takodje oslobadja toplota
i energija.

Lancana Reakcija

Lancana reakcija je kada jedna reakcija prouzrokuje drugu, ta druga neku drugu
i tako dalje. Moze se odvijati aritmeticki ili geometrijski kao kod atomske
bombe.

Menhetn projekt


Menhetn projekt je bio projekat zapocet od strane predsednika FDR i nekoliko
drugih naucnika 1939, malo pre II svetskog rata, kako bi se uvidele
sposobnosti i mogucnosti pravljenja atomskih oruzja. Kao sto svi mozemo da
vidimo bili su uspesni. Saznacete malo vise o Menhetn projektu za nekoliko
minuta.

Little Boy

'Little Boy' ( Mali Decak ) je ime bombe na principu fisije Uranijuma koja je
bila bacena na Hirosimu 6. Avgusta 1945. Oslobodila je 10 kilotona atomske
eksplozije ( ekvivalentno sa 10,000 tona dinamita ), sto je medjutim bilo samo
1/10ina od 1% procenta njene potencijalne snage. Zbog ovog uspeha bombe,
'Fat Man' je bila poslata od strane vlade S.A.D. Ova bomba je bila izbacena
iz sada sramnog bombardera Enola Gay B-17.

Fat Man

'Fat Man' je ima koje je bilo dato Plutonijumskoj bombi bacenoj na Nagasaki
9. Avgusta 1945. Ova eksplozija je takodje bila ispod 10 kilotona u snazi,
ponovo koristeci samo 1/10inu svoje potenicijalne snage. Iako je bila bacena
milju ipo dalje od mete, uspela je da sravna polovinu Nagasakija.



Ground Zero

Ground Zero je fraza, termin koji se koristi za opisivanje mesta gde je bomba
bacena i gde eksplozija pocinje, jer udarne zone izilaze iz ground zero-a.


Udarne zone

Udarne zone skup cisto definisanih prstena koji nanose stetu sa pocetkom u
ground zero-u. Mogu se definisati i kao udarni talasi.


Nuklearna bomba na principu fisije
----------------------------------

U osnovi, srz je podeljena u 2 dela. Odvojeni deo je metak, projektil, koji
biva ispaljen u glavni deo, srz, da zapocne lancanu reakciju.

Nuklearna bomba na principu fuzije
----------------------------------

Bazicno, srz je podeljena na 12 ili vise identicnih delova koji moraju biti
iste velicine, mase, dimenzija. Ovi delovi se onda kompresuju zajedno, i
oni zapocinju lancanu reakciju. Ovaj tip srzi je obicno u obliku fudbalske
lopte, i veoma je tesko napraviti je, odnosno proizvoditi.



2. Osnove detonacije bombe
---------------------------
'Kako se detoniraju bombe kao 'Fat Man' ?'


Postoje dva tipa atomskih eksplozija koje mogu biti prouzrokovane U-235;
fisija i fusija. Fisija je prosto receno, nuklearna reakcija u kojoj se
jezgro atoma razbija u delove, obicno dva dela uporedive mase, sa
oslobadjanjem priblizno 100 miliona do nekoliko hiljada miliona volti
energije. Ova energija biva eksplozivno, nasilno izbacena iz atomske bombe.
Reakcija fuzije stalno zapocinje reakcijom fisije, ali za razliku od reakcije
fisije, bomba fuzije ( Hidrogenska bomba ) proizvodi svoju snagu stapanjem
jezgara (odnosno nukleida) razlicitih vodonikovih izotopa u cilju stvaranja
helijumovih jezgra. Kako je cilj ovog projekta atomska bomba, vise nece biti
reci o hidrogenskoj bombi.

Masivna energija koja stoji iza reakcije u atomskoj bombi proistice iz sila
koje drze atom. Ove sile su srodne, ali ne potpuno iste kao magnetizam.

Atomi su sastavljeni od tri vrste pod atomskih cestica. Protoni i neutroni
cine skup, jezgro atoma (centralna masa), dok se elektroni krecu oko jezgra
slicno kao i planete oko sunca. To su te cestice koje odredjuju stabilnost
atoma.

Vecina prirodnih elemenata ima stabilne atome koje je nemoguce razdvojiti
sem bombardovanjem u akceleratoru cestica. Za sve prakticne upotrebe, jedini
priorodni elemenat ciji se atomi mogu uporedivo razdvajati je metal Uranijum.
Uranijumovi atomi su neobicno veliki, odsada, tesko se drze u jedno. Ovo cini
Uranijum 235 izuzetnim kandidatom za nuklearnu fisiju.

Uranijum je tezak metal, tezi od zlata, i ne samo da ima najveci atom u
prirodi, atomi Uranijuma imaju daleko vise neutrona nego protona u jezgru.
Ovo ne smanjuje energiju potrebnu za razdvajanje, ali ima vazan odnos na
kapacitet eksplozije.

Postoje dva izotopa Uranijuma. Prirodni Uranijum se sastoji uglavnom od
izotopa U-238, koji ima 92 protona i 146 neutrona (92+146=238). Pomesan sa
ovim izotopom, jedan ce sadrzati 0,6% U-235, koji ima samo 143 neutrona.
Ovaj izotop, za razliku od U-238, ima atome koji se mogu podeliti,
(fissionable), i upotrebiti u izradi atomskih bombi. Posto U-238 ima vise
neutrona on ih lakse otpusta nego sto ih prima kao njegov brat izotop U-235.
U-238 nema funkcije u atomskoj reakciji, ali njegove osobine daju izvrstan
stit za U-235 u konstruisanoj bombi kao neutronski reflektor. Ovo pomaze
sprecavanje slucajnih lancanih reakcija izmedju veceg U-235 i 'projektila'
u bombi. Primetite da dok U-238 nemoze da prouzrokuje lancanu reakciju,
moze biti zasicen neutronima da nagradi Plutonijum (Pu-239). Plutonijum je
deljiv i moze se upotrebiti umesto U-235 (normalno, sa drugacijim modelom
detonatora).

Oba izotopa Uranijuma su prirodno radioaktivna. Njihovi pozamasni atomi se
disintegrisu posle nekog perioda vremena. Dato dovoljno vremena, (preko
100,000 godina ili vise), Uranijum ce eventualno izgubiti toliko mnogo
cestica da ce se pretvoriti u metalni provodnik. Svejedno, ovaj proces se
moze ubrzati. Ovaj proces je poznat kao lancana reakcija. Umesto sporog
disintegrisanja, atomi su nasilno podeljeni udarom, i teznjom neutrona da
prodru u jezgro atoma. Atom U-235 je toliko nestabilan da je udarac jednog
jedinog neutrona dovoljan da se razdvoji i da dalje nastavi lancanu reakciju.
Ovo se moze dogoditi cak i kada je kriticna masa prisutna. Kada nastupi ova
lancana reakcija, Uranijumov atom se deli na dva manja atoma drugih elemenata
kao Barium i Krypton.

Kada se U-235 atom razbije, daje energiju u formi toplote i gama radijacije,
koja je najjaca forma radioaktivnosti i najsmrtonosnija. Kada izbije reakcija
deljenje atoma ce takodje dati dva ili tri neutrona, koji nisu potrebni za
stvaranje niti Barijuma niti Kriptona. Oni lete sa dovoljnom energijom da
razdvoji druge atome sa kojima dodje u kontakt. Teorijski, dovoljno je da se
razdvoji jedan U-235 atom, i neutroni iz ovoga ce razdvojiti druge atome,
njihovi neutroni ce razdvojiti druge, i tako dalje. Ovaj progres ne tece
aritmeticki vec geometrijski. Sve ovo ce se desiti u miliomitom delu sekunde.

Minimum potreban za pocetak lancane reakcije opisane gore je je poznata kao
Super Kriticna Masa. Stvarna masa potrebna za pocetak zavisi od cistoce
materijala, ali za cist U-235 ona iznosi 110 funti (50 kg), ali Uranijum nije
nikad cist, pa je u stvarnosti potrebno vise.

Uranijum nije jedini materijal koji se upotrebljava za pravljenje atomskih
bombi. Drugi materijal je Plutonijum, u svom izotopu Pu-239. Plutonijum
se ne nalazi u prirodi, i uvek se stvara od Urnaijuma. Jedini nacin za
prozvidnju Plutonijuma je procesiranje Uranijuma 238 kroz nuklearni reaktor.
Posle izvesnog vremena, intezivna radioaktivnost prouzrokuje to da metal
pokupi extra cestice, tako da se sve vise i vise njegovih atoma pretvara u
Plutonijum.

Plutonijum nece zapoceti reakciju sam od sebe, ali je ova poteskoca
prevazidjena postojanjem izvora neutrona, visoko radioaktivnog materijala
koji emituje neutrone brze od samog Plutonijuma. U pojedinim tipovima bombi,
mesavina elemenata Berilijuma i Polonijuma se koristi da dovede do reakcije.
Potreban je samo mali delic. Materijal nije deljiv sam od sebe, ali se u
nekoj meri ponasa kao katalizator vecoj reakciji.

Da bi eksplodirala, bomba mora biti prvo implodirana, kompresovana do pod-
kriticne sferne deljive mase (lopta normalnog intenziteta uranijuma i
drugih metala) sa specijalno dizajniranim eksplozivima. Implosija je
detonacija eksplozivana drugoj povrsini, umesto na unutrasnjoj, koja
prouzrokuje detonaciju/potresni talas koji se krece naunutra. Inzinjeri su
radeci na bombama kao 'Fat Man' ili 'Litle Boy' morali da pazljivo
dizajniraju i podese glatku, simetricnu implosiju kako bi potresni talasi
mogli dosegnuti svaki deo srzi u isto vreme; veoma tezak zadatak. Kada
je potresni talas jednom transmitovan do deljivog jezgra, kompresuje jezgro
i podize jacinu do tacke superkriticnosti. Ovo vodi velikoj eksploziji koja
je u slucaju bombe 'Fat Man' ekvivalentna 10,000 tona TNT.

3.Menhetn Projekat
-------------------

jos nisam zavrsio ovo poglavlje
bice uskoro


4. Detonacija 'Fat Man' bombe
------------------------------

Bomba 'Fat Man' koja je bila bacena na Nagasaki, Japan avgustovskog jutra
(8.1945) prosla je kroz sledece korake dok se priblizavala ground zerou:

1. Bomba je izbacena iz aviona na visini od 20,000 stopa.

2. Kada dosegne do visine za detonaciju 1,900 stopa, poznato
kao ground zero, visinomer pokrece specijalno dizajnirane
eksplozive.

3. Eksplozivi se detoniraju u isto vreme, prouzrukoju imploziju
jezgra.

4. Kako je jezgro implodirano, masa deljivog materijala postaje
postaje super kriticna, na kojoj tacci lancana reakcija fisije
zapocinje.

5. Kako lancana reakcija nastavlja, sve vise i vise energije se
oslobadja u fisiji, i eventualno, zidovi bombe se dizintegrisu
i bomba eksplodira punom snagom.
Revenir en haut Aller en bas
Voir le profil de l'utilisateur http://diskutime-shqiptare.fr-bb.com
 
si krijohet bomba atomike
Voir le sujet précédent Voir le sujet suivant Revenir en haut 
Page 1 sur 1

Permission de ce forum:Vous ne pouvez pas répondre aux sujets dans ce forum
 :: politika-
Sauter vers: